Adaptacija dece, prvi polazak u vrtić


Polazak u vrtić ili jaslice velika je promena i stres kako za decu tako i za roditelje. Dete se suočava s novom sredinom, koja ne znači samo fizički nov prostor već i nove ljude i nove navike, drugačije od onih koje je imalo u roditeljskom domu. Roditelje, uz brigu kako će se njihov mališan snaći, muči hiljadu pitanja, kako sami treba da se ponašaju, šta smeju a šta ne smeju da rade kako bi detetu olakšali privikavanje na prvi kolektiv. Zbog toga, navodimo Vam nekoliko stvari, kojih bi trebalo da se pridržavate prilikom uključivanja dece u kolektiv:

- Adaptacija traje različito od deteta do deteta, a najčešće dve, tri nedelje.
- Poželjno je da prvih dana, jednu do dve nedelje, dete dolazi u vrtić na kraće vreme. Raspored dolaženja dogovara se s vaspitačem, ali prvog dana dete od jedne do tri godine obično ostaje pola sata, a potom sve duže i duže. Za decu od tri do šest godina trajanje boravka prvih dana može da bude i duže.
- Preporučljivo je da dete počne da dolazi u vrtić u vreme igre, dok dolazak u vreme odmora treba ostaviti za kasnije, kada se ono bar donekle prilagodi na kolektiv.



Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama ili vrtiću

– Roditelj treba da bude smiren. Ne sme da pokaže detetu da je zabrinut ili tužan što ga ostavlja, niti da pred njim zaplače. Emocije roditelja prenose se na dete i, ako vidi da je majka tužna, ono će se isto tako osećati.
- Sa mališanom, pogotovu ako je jaslenog uzrasta, ne treba mnogo razgovarati, ali ni predati ga samo u ruke vaspitačici i otići. Dete joj treba polako pružiti, pozdraviti se s njim smireno i lagano otići. Ni rastanak sa starijim se ne sme odgađati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćanje nije dobro jer će dete tada da plače. I tada i ubuduće očekujući da se roditelj vrati.
– Po povratku iz vrtića dobro je što više vremena provoditi s detetom. Šetati, igrati se, pričati mu priče, maziti ga, pitati kako mu je bilo u vrtiću.


Svako dete na vrtić odreaguje na svoj način

- Najčešće plaču, neka se upiške iako su to kod kuće prestala da rade, druga neće da jedu, treća da spavaju…
– Dešava se i da ne ispoljavaju nikakvu reakciju, ali se vidi da pate i te adaptacije su zapravo najteže. Kada je o plakanju reč, iskustvo pokazuje da je najbolje da se deca isplaču što pre, ali na to se ne može uticati. Sve zavisi od slučaja do slučaja. Zaista se retko dešava da se dete uopšte ne privikne na vrtić.Dešava se da roditelji koji imaju „baka-deka servis“, ili neko od njih trenutno ne radi, u periodu adaptacije dete prestanu da vode u vrtić ako ono tamo mnogo plače. Taj pristup nije dobar.
– Adaptacija ne treba da se prekida, jer se time detetu šalje poruka da, ako dovoljno plače i pravi scene, ne mora u školicu. S druge strane, ponovna adaptacija je mnogo teža i duže traje, pa i dete više pati.
Tokom perioda prilagođavanja nije poželjno navikavati dete na nove stvari, kao što su noša, odvikavanje od cucle i slično. Ako ove navike nisu ranije usvojene, treba ih ostaviti za dane kada se dete navikne na vrtić.
Dobro je da dete sa sobom od kuće ponese dragu igračku ili neki drugi predmet. To će mu biti veza sa kućom i osećaće se sigurnije.


Šta sve treba doneti prilikom dolaska u vrtić:

1. Patofne
2. Pidžamu (ukoliko je mlađeg uzrasta)
3. Pelene (ukoliko ih koristi)
4. Rezervnu garderobu (majica dugih ili kratkih rukava, trenerka ili šorts)
5. Omiljenu igračku