Vesti

Vaspitanje i Osećanja

U predškolskom periodu kod dece se manifestuje svest o tome da drugi imaju osećnja, kao sposobnost da se „dešifruju“ izražena osećanja u onom broju i kvalitetu u kom su ih svesna i kod sebe (dete koje nije iskusilo ljubomoru teško je prepoznaje i kod drugoga). U isto vreme detetu je teško da poveže osećanje sa situacijom (ne shvata zašto je njegov drug tužan kad dođe u predškolsku ustanovu, jer je to za njega radostan događaj). Sa četiri godine dete tačno opisuje samo situacije koje izazivaju radost. Sa sedam godina postiže priličnu tačnost u opisivanju situacija koje izazivaju strah, bes i tugu (unapred ili po zadatku). U razumevanju tuđih osećanja otežavajući faktor za dete je egocentrizam u mišljenju, koji se bliže određuje kao nesposobnost da se stavi u poziciju drugoga. Zbog toga, dete ne shvata da ista situacija može izazvati različita osećanja kod različitih osoba, da ista osoba istovremeno može imati suprotna osećanja (te zbog toga često svoja osećanja pipisuje drugima) kada se nađe u problemskoj socijalnoj situaciji u kojoj je izražen nesklad između situacije i pokazane emocije (u tužnoj situaciji neko se smeje). Dete rešava problem (zadat kroz zadatak) koristeći se situacionim osloncima i kao rešenje nudi svoja osećanja koja bi ono imalo u datoj situaciji.



Vaspitanje

Iz onog što je rečeno o socijalizaciji proizilazi da se čovekova zavisnost od okoline koja ga okružuje i proces njegovog razvoja (kao specifična adaptacija sredinskim uslovima koji prvenstveno određuje kultura) bitno razlikuju od istih procesa kod drugih bioloških vrsta. Razvoj kojim se stiču svojstva zrelog ljudskog bića nije „isprogramiran“ biološkim mehanizmima, zbog čega mu je nužan jedan „spoljni model“ kakav je vaspitanje. Ono predstavlja sistem formativnih postupaka, koji se počinju primenjivati od rođenja deteta da bi se planski uticalo na tok, pravac i domet njegovog razvoja, usklađen sa zakonitostima razvoja i osobenostima uzrasta, razvojnim potrebama i mogućnostima konkretnog deteta, kao i zahtevima društvene zajednice kojoj ono pripada, odnosno ciljevima vaspitanja u određenom društvu.

Prema navedenim određenjima, socijalizacija je najširi proces podruštvljavanja biološke jedinke kakvo je dete kada se rodi, u koji su uključeni svi uticaji koji mu na tom putu pomažu. Ako bismo ih podelili na spontane i intencionalne uticaje, namerna socijalizacija bi mogla da bude sinonim za vaspitanje. Njime se izazivaju promene i u činiocima razvoja dostupnim sistematskim uticajima, kao što su sredina u kojoj se dete kreće, ljudi sa kojima ono komunicira i uspostavlja emocionalne odnose, kao i motivi za bavljenje aktivnostima od razvojnog značaja. Takođe, vaspitanjem se bude i aktualizuju dečiji psihofizički potencijali, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije koje se ispoljavaju u razvoju, zadovoljavaju dečije potrebe kao stalan izvor novih razvojnih mogućnosti i stvaraju uslovi za što bolje i potpunije izražavanje i korišćenje ovih mogućnosti za postizanje sve viših nivoa u sposobnostima, proširivanje i usavršavanje iskustva, izgrađivanje voljno-karakternih osobina i stavova, oplemenjivanje emocija i menjanje ponašanja deteta, odnosno uobličavanje i razvijanje svih pozitivnih osobina njegove ličnosti.

Pored toga što se njime potpomaže odvijanje procesa kvantitativnih i kvalitativnih promena koje znače razvoju, vaspitanje ima i sledeće funkcije:
- olakšava integraciju deteta u sredini u kojoj živi, posebno uključivanje u društvenu zajednicu;
- stvara osnovu za dalji razvoj i učenje i povećava njegovu otpornost prema negativnim uticajima, odnosno sposobnost za prevazilaženje teškoća i rešavanje problema na koje će nailaziti u ovom procesu;
- osposobljava ga za prilagođavanje promenam koje se odigravaju u načinima življenja i priprema za budućnost, odnosno za vođenje osmišljenog, sadržajnog i plodnog života radi postizanja lične sreće i ostvarivanja sebe kao ličnosti;
- uklanja prepreke i otvara nove mogućnosti razvoju, a po potrebi deluje korektivno i kompenzatorski u slučajevima zastranjenja ili zaostajanja u ovom procesu.

Na putu do zrelosti, iako se prepostavke razvoja donose rođenjem, glavna podrška kojom će se on usmeriti i zaštiti od lutanja i zaostajanja doći će od organizovane ljudske delatnosti – vaspitanja. Pored kvaliteta sredine i kvaliteta nege koja se pruža detetu, ono je osnovni činilac razvoja i pozitivnih efekata, kako neposrednih tako i dugoročnih. Njegova specifičnost je da predstavlja namerno delovanje na razvoj prema određenom cilju, budući istovremeno i podrška dečijem razvoj. Isto tako, vaspitanje se javlja u svom formalizovanom vidu (u institucijama), za razliku od manje formalnih oblika, kakvi su, na primer, velikim delom porodično vaspitanje, uticaj osnovnih članova društva, ili sredstava masovne komunikacije i drugo.

-Emil Kamenov

Cilj i značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog uzrasta

Fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta sastavni je deo celovitog sistema obrazovanja i vaspitanja kao organizovanog procesa oformljavanja i razvoja ličnosti. Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta je, pre svega, da u sistemu celovitog vaspitanja doprinosi celovitom razvoju ličnosti, prvenstveno razvoju fizičkih, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti, očuvanju i unapređenju zdravlja, sadržajem i korisnijem provođenju vremena i razvoju pozitivnih osobina ličnosti. Obzirom na visoku povezanost fizičko vaspitanje umnogome doprinosi usaglašenom celovitom razvoju svih dimenzija razvoja deteta.

Fizičko vaspitanje ima poseban značaj za dečji organizam koji je u dinamičnom razvoju. Kretanje, odnosno svrsishodna fizička aktivnost, kao osnova fizičkog vaspitanja, predstavlja jedan od osnovnih uslova za normalan rat i razvoj mladog organizma. Nedostatak motoričke aktivnosti, odnosno ograničena fizička aktivnost, veoma nepovoljno utične na rast i razvoj organizma, ugrožava normalno funkcionisanje važnih organa i sistma organizma, zdravlje i normalan razvoj dece. Predškolsko doba je period intenzivnog razvoja svih organa i sistema dečijeg organizma: mišića, kostiju, nervnog sistema, untrašnjih organa – srca i krvnih sudova, disajnih organa i drugo. Telesni razvoj i stepen razvijenosti motorike dece predškolskog uzrasta predstavlja dobru osnovu za sistematsku i organizovanu primenu odgovarajućih programa fizičkog vaspitanja, od najranijeg detinjstva obezbeđuje pozitivan utivaj na:
-harmoničan telesni rast i razvoj,
-pravilan razvoj motorike, usvajanjem lakoće, mekoće i koordinacije pokreta,
-usvajanje pravilnog držanja tela, prevencije telesnih deformiteta i otklanjanje početnih funkcionalnih poremećaja pravilnog držanja tela,
-povećanje otpornosti organizma prema nepovoljnim spoljašnjim uticajima,
-pravilan razvoj i funkcionisanje srca i krvnih sudova, disajnih i drugih ogana i sistema,
-emocionalni i intelektualni razvoj i ukupan dečiji razvoj ličnosti.

Pravilnim izborom i primenom odgovarajućih programa i aktivnosti fizičkog vaspitanja značajno se utiče na na potpuniji odmor i oporavak dece, prevenciju ili otklanjanje teškoća i početnih oblika degenrativnih promena na mišićno-koštanom i drugim sistemima dečijeg organizna do kojih dolazi usled nepovoljnog uticaja spoljašnjih faktora, nedostatka fizičke aktivnosti i načina i uslova života dece, posebno u urbanim sredinama.

Deca koja sistematski vežbaju, kroz igru i različite oblika kretanja umešnosti (hodanje, trčanje, bacanje, skakanje i slično) postižu znatno razvijenu motoriku i dostižu viši nivo motoričkih sposobnosti. Ona se mnogo bolje snalaze u raznovrsnim situacijama, umešaniji su u igru i superionija su u najraznovrsnijim situacijama u odnosu na drugu decu.